Danas se sve veći značaj daje aromatičnim i lekovitim biljkama i svedoci smo sve većim zasadima ovih kultura. Za proizvodnju jedne kapljice etričnog ulja potrebno je puno biljnog materijala. Eterična ulja mogu da se nađu u svim delovima biljke, ali u njima nisu raspoređena ravnomerno već ih u najvećoj meri ima u cvetu, listu, korenu i plodu. Zastupljeni su u jako malim količinama, svega oko 1% od ukupne težine biljke. Na primer eteričnog ulja smilja ima svega oko 0,05% u cvetu biljke, pa je za 1 kg eteričnog ulja potrebno više od tone svežeg cveta biljke. Za dobijanje 1 gr eteričnog ulja ruže potrebno utrošiti oko 4 kg latica ruže.
Eterična ulja su smese isparljivih biološki aktivnih spojeva dobijenih iz biljnog materijala destilacijom ili ceđenjem. Zbog malih molekula i lipofilnosti kroz kožu veoma brzo ulaze u organizam. Da bi smo smanjili brzinu ulaska eteričnih ulja kroz kožu, nanosimo ih razređena u biljnim uljima. Na taj način postižemo više ciljeva:
- smanjujemo eventualna oštećenja kože koja mogu nastati nanaošenjem čistog eteričnog ulja;
- sprečavamo nagli ulazak u organizam, jer neka eterična ulja imaju toksične sastave i zbog naglog ulaska u organizam mogu izazvati nus pojave;
- sporija apsorbcija omogućava duže prisustvo terapijskih sastava u krvi ili na ciljnom tkivu.
Eterična ulja u primeni imaju dvojaku ulogu. Dodaju se zbog korekcije mirisa i kao aktivni sastojak u preparatu. Molekuli eteričnih ulja lako isparavaju. Eteričnim ili esecijalnim uljima mogu se smatrati samo ona koja su dobijena:
- destilacijom vodenom paraom (većina eteričnih ulja nastaje destilacijom);
- ceđenjem (na primer ulje citrusa);
- direktnim zagrevanjem biljnog materijala bez destilacije vodenom parom ( veoma retko se ovaj postupak koristi, npr za ulje kore cimetovca).
Nemoguće je dobiti svake godine, čak sa iste plantaže i iz genetski identičnih biljaka, ulje potpuno istog sastava. Na temelju proučavanja postavljene su norme, odnosno rasponi koji definišu koliko pojedinih glavnih karakteristika, ili karakterističnih spojeva neko ulje treba sadržati. Za razliku od klasičnih lekova, gde postoji daleko stroži zahtev, odnosno uža definicija sadržaja aktivne materije, ovi rasponi kod eteričnih ulja su dovoljno veliki da poštuju varijacije u zavisnosti od mesta rasta, kultivara, godišnjim uslovima rasta, i drugim faktorima koji definišu njihov sastav.
Osnovnu primenu etričnih ulja vidimo danas u aromaterapiji i aromakozemtici. Terapijska svojstva etričnih ulja zavise od njihovih hemiskih sastava i imaju veoma širok spektar delovanja. Tradicionalna saznanja o njihovoj primeni danas su i naučno potvrđena. U zavisnosti od sastava, eterična ulja mogu imati sledeća svojstva: analgetsko, antibakterisko, fungicidno, viricidno, diuretičko, karminativno, mukolitičko, ekspektorirajuće, sedativno, koleretično, tonizirajuće idr svojstva.
Svoj učinak na ljudskji organizam ostvaruju na dva načina. Preko čula mirisa i preko krvotoka.
Čulo mirisa kod ljudi je 10.000 puta osetljivije od čula ukusa. Nervne ćelije, odnosno receptori, prisutni u nosnoj šupljini šalju svoje signale u deo mozga odnovoran za stres, osećanja, pamćenja, intuiciju, nagone, a takođe i upravlja svim žlezdama s unutrašnjim lučenjem. To je odgovor kako mirisi mogu podstaći emocije i uticati na raspoloženje. Takođe, praćenjem EEG-a (elektroenefalograma) osoba koje su izložene eteričnim uljima, utvrđeno je da eterična ulja utiču na stvaranje različitih moždanih talasa.
Drugi način delovanja eteričnih ulja na čovekov organizam je preko krvotoka. Putem krvi molekuli etričnog ulja mogu dopreti do svih delova tela i ispoljiti svoj učinak u tkivu ili organu na koji treba da izvrši dejstvo. Molekuli eteričnih ulja u krvotok mogu doći preko kože, udisajem, ili apsorpcijom iz creva kod oralnog korišćenja.
Postoje dve glavne škole aromaterapije, a to su anglosaksonska i francuska. Anglosaksonska škola ograničava upotrebu eteričnih ulja na dermalnu i inhalatornu primenu. Uglavnom za masažu, opuštanje i podizanje raspoloženja. Francuska škola pored dermalne i inhalatorne prime eteričnih ulja, podrazumeva i u oralno, rektalno, vaginalno korišćenje. Ono što je neosporno je to da eteričnim uljima možemo da rešimo određeni zdravstveni problem i to bez kontraindikacija.
Prvo što nas privlači kod etričnih ulja su njihovi mirisi. Prvi parfemi su nastali od eteričnih ulja. Ne miriše svaki parfem isto na svakome, osim ako nije sintetički. Eterična ulja iz parfema se mešaju na našim izlučevinama i oblikuju miris, tako da tom parfemu dajemo sopstvenu ličnu notu i nosimo ga kao nevidljivu auru oko sebe.
Скорашњи коментари